Ispovest beogradske advokatice, bacila je potpuno drugačije svetlo na braniteljke momaka u zatvoru.
Ivana S. prihvatila je da bude branilac po službenoj dužnosti, verjući da će njen štićenik brzo naći advokata koji će ga braniti, a ona će moći da otputuje na odmor, međutim, kad se prvi put našla sa optuženim nasamo u sobi za posete, svi njeni planovi su pali u vodu.
Stajao se pred njom, u majici na bretele, zgodan, preplanuo, s neverovatnim mišićima, osmehom koji osvaja i najtvrđe srce.
– Ti si moja advokatica? – pitao je zgodni.
– Ja sam vaš branilac, da vidimo šta ćemo da radimo – rekla je tiho, gotovo gutajući knedlu pravnica iz ugledne beogradske kancelarije.
Čuvar koji je stajao kod njihovog stola, izašao je napolje, ostavljajući advokaticu da se u četiri oka dogovara sa svojim klijentom.
Istog trenutka, kad su se našli sam i u četiri zida, on je ustao i prišao zajapurenoj Ivani. Gledao je u njene plave oči, uhvatio je za ruku, a drugom, prešao preko njenih bujnih grudi.
Bila je hipnotisana, nije se branila. Spustio je svoje usne na njene, koje je ona brzo prihvatila.
– Bože, šta ja ovo radim? – motalo joj se po glavi, ali nijednog trenutka nije branila.
Uskoro je sve prštalo od žestokog seksa, tu u sobi za advokatske posete. Na metar od njih, ispred vrata, bio je zatvorski čuvar, koji verovatno nije ni slutio šta ovo dvoje rade unutra.